U ime njegovog veličanstva POSLA i njenog veličanstva PLATE velika je šansa da doživite svašta a kao ilustracija na temu sledi priča o Gospodaricinim pravilima vezano za mobilni.
Pravilo osnovno - dostupni ste uvek, ali uvek. I mrtvi bolesni ste ste dostupni, ma bre i iz groba ste dostupni . A to, kao, slobodno vreme, privatnost i sl - jel se vi to šalite. Nema to. Kad Gospodarica zove svet staje. Šta ima sem posla da vas zanima i čime sem posla ima da se bavite.
Elem, da preciziramo I svaku eventualiju od zabune sprečimo:
-dok ste na WC šolji, perete zube ili se tuširate - pa naravno da odmah grabite telefon.
-kuću ne usisavate nikada da slučajno ne biste propustili poziv nedeljom u 12.
-na venčanjima, sahranama, i u crkvi inače - Bože, pa naravno da ste dostupni, ma ajte molim vas, šta ima pokojniku da smeta što ćete se javiti.
-kod lekara i zubara, zar ste bilo šta drugo pomislili, javljate se iz momenta. I to ako je moguće odmah posle drugog zvona. Da Gospodarica dugo ne čeka.
-ako se slučajno potrefi da imate drugu vezu ni pod tačkom razno da vas misao ne nanese da prekinete poziv - to je greh nad grehovima. Gospodarica uvek ima prednost.
E sad da obrazložim šta se dešava ako se to svetogrđe da se ne javite na poziv ipak nekako desi. Scenario prvi, u radno vreme - jelte gde bi poslovnom čoveku palo na pamet da recimo stranka treba da ima prednost - kakva stranka oko Gospodarice se par galaksija vrti i sledi naravo urlanje. I bolje bi vam bilo da ništa ne objašnjavate nego da ako je ikako moguće u dve reči prebacite fokus na ono zbog čega je usledio poziv. Da li treba da napomenem da su razlozi zvanja u 90% slučajeva blago do kompletno debilni i nikakve veze s poslom nemaju.
Scenario drugi – poziv van radnog vremena. Ajde da to pojasnimo malom pričicom kao ilustracijom teme.
Umorna, nervozna i gladna ignorišem zvonjavu fiksnog no ubrzo sledi poziv na mobilni. Javljam se i čujem besno - a što se ti ne javljaš na fiksni. Brojim u sebi a prvi impuls mi je da zavrištim najogavnije psovke koje um može da smisli - idiote nenormalni, nedokucani ko si bre ti da mene propituješ i isleđuješ šta ja u svoje slobodno vreme. Drugi impuls mi je da cinično i zajedljivo kažem - a što, jel tebi treba da polažem račune. Uzdržim se od oboje jer bi mi u suprotnom do smrti takva nepromišljenost bila nabijana na nos. Otuda kažem - nisam kući, šta ti treba.
I još malo pojašnjenja - ono - izvini što te sad zovem, da li te prekidam u nečemu, izvini da li možeš da pričaš - to ne postoji. Telefonski poziv u 10 uveče nedeljom počinje zapovednim - slušaj sutra će doći MM u ofis..... Opcija da možda večeram ili imam društvo - šta bre privatnost, kultura i osnovna pravila ponašanja . Ma zaboravite.
-*-
A kako je problem rešen.
Ne javim se na telefon pa onda nešto kasnije zovem uz recitaciju - vidim da si me zvala - šta ti treba. (I još jedno pojašnjenje - s operisanima od kulture samo kratko i jasno jer drugačije sledi ili ispiranje mozga na račun nepotrebne opširnosti ili prigoda rečenica - ne seri mi te gluposti - da izvinete.) I pre nego što uspe da krene u pljuvanje, ubacim rečenicu - bavila sam se seksom pa nisam mogla da se javim. Tu sledi par trenutaka muka (taj se momenat inače nikada ne dešava) onda cijukavo iju iju pa ko se time danju bavi. I dobije odgovor - što jel to zabranjeno.
Sad je sve to prošlost. I baš zato što jeste o tome mogu da pišem. Da li je sve ovo previše lično, ne znam. Nek ostane drugima da procene.
| « | Mart 2015 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2015 [4]
- Februar 2015 [2]
